The Art of Living Well: šta zapravo znači živeti dobro

Kada smo birali ime za ovaj žurnal, dugo smo razmišljali o podnaslovu — rečenici koja bi trebalo da objasni, u nekoliko reči, zašto uopšte postojimo. Na kraju smo se vratili na jednostavnu formulaciju: umetnost dobrog života. Ne zato što je originalna — fraza postoji vekovima, u različitim jezicima, od italijanskog dolce vita do francuskog art de vivre — već zato što je, i posle svih tih vekova, i dalje tačna.

Šta dobar život nije

Počnimo od onoga što ova fraza ne znači, jer se tu najčešće greši. Dobar život nije život bez problema — takav život ne postoji, i svako ko tvrdi suprotno prodaje fantaziju, ne filozofiju. Dobar život nije ni život u kom se sve poseduje — istorija je puna primera ljudi koji su imali sve i bili duboko nesrećni, kao i ljudi koji su imali malo, a živeli sa dubokim osećajem ispunjenosti.

Dobar život, onako kako ga mi razumemo, nije ni stanje koje se dostiže i zatim trajno poseduje. To je praksa — nešto što se neguje svakodnevno, kroz hiljade malih odluka, od kojih većina nema nikakve veze sa novcem.

Umetnost dobrog života nije destinacija. To je način na koji se bira svaki pojedinačni dan.

Ukus kao prva disciplina

Prva komponenta ove umetnosti je ukus — sposobnost da se prepozna razlika između onoga što je dobro i onoga što samo izgleda dobro na prvi pogled. Ovo zahteva vežbu. Niko se ne rađa sa sposobnošću da razlikuje kvalitetnu tkaninu od loše, dobro vino od osrednjeg, iskrenu gostoljubivost od performansa. Ova sposobnost se gradi izlaganjem, pažnjom, i, iskreno, greškama — kupovinama koje su se pokazale pogrešnim, večerama koje nisu uspele, izborima koje bismo danas napravili drugačije.

Ukus, kada se razvije, postaje filter kroz koji se donose sve druge odluke — šta kupiti, gde putovati, koga ugostiti, kako urediti dom. Nije reč o snobizmu; reč je o preciznosti. Osoba dobrog ukusa ne troši više — troši pametnije, na stvari koje zaista donose vrednost, a ne na stvari koje samo signaliziraju da je vrednost trošena.

Vreme kao druga disciplina

Druga komponenta je odnos prema vremenu. Živeti dobro znači odbiti kulturu stalne žurbe — ne iz lenjosti, već iz uverenja da je vreme jedini zaista neobnovljivi resurs koji imamo. Ovo se odražava u svemu što ovaj žurnal slavi: dugim ručkovima na Mediteranu, sporim jutrima, putovanjima bez prenatrpanog itinerara, večerama koje traju dok razgovor traje, a ne dok sat ne kaže da je vreme za sledeću obavezu.

Ovo ne znači da dobar život zahteva neograničeno slobodno vreme — malo ko ima tu privilegiju. Znači da se, u vremenu koje imamo, bira kvalitet nad kvantitetom. Jedan pažljivo proveden sat vredi više od tri rastrzana.

Pažnja kao treća disciplina

Treća, i možda najteža disciplina, jeste pažnja — sposobnost da se bude potpuno prisutan u trenutku, umesto da se um istovremeno nalazi negde drugde. Ovo je disciplina koju savremeni svet aktivno otežava, sa beskonačnim notifikacijama i pritiskom da se sve dokumentuje umesto proживи. Umetnost dobrog života zahteva otpor tom pritisku — sposobnost da se telefon odloži tokom večere, da se putovanje doživi umesto samo fotografiše, da se razgovor sa drugom osobom vodi bez polovine pažnje usmerene na ekran.

Zašto ovo nije rezervisano za privilegovane

Postoji čest prigovor da je ova filozofija luksuz sam po sebi — da samo oni sa dovoljno novca mogu priuštiti spore ručkove i putovanja bez žurbe. Delimično je to tačno; materijalna sigurnost olakšava praksu ovih disciplina. Ali suština — ukus, vreme, pažnja — nije zavisna od budžeta na način na koji se čini. Moguće je jesti jednostavan obrok sa punom pažnjom isto koliko i skup. Moguće je provesti sat vremena u razgovoru bez telefona, bez obzira na prihode. Discipline se mogu negovati u bilo kojim okolnostima; samo se njihov kontekst menja.

Zašto smo ovo nazvali MARIELLE KALEMBER

Osnovali smo ovaj žurnal kao par koji deli fascinaciju evropskom estetikom, mediteranskim životom i promišljenim iskustvima — ne kao blog o našim putovanjima, već kao platformu za ideju u koju iskreno verujemo: da je moguće živeti dobro, sa namerom, gde god se čovek nalazio. Balkan, Mediteran, Pariz ili Beč — geografija je manje bitna od discipline.

To je, u suštini, umetnost dobrog života. Ne mesto. Ne cena. Praksa koja se, svaki dan iznova, bira.